Na dansnji dan sada vec pre osam godina je uhapasen Slobodan Milosevic.Znao sam i te noci kada se odigravala drama u Uzickoj ulici,da tim hapsenjem nista bolje nece ziveti gradjani Srbije.Naravno,ne branim coveka koji je svakako obelezio poslednju deceniju dvdesetog veka u Srbiji,vec zelim da kazem,nesto drugo.Bas te noci neki drugi ljudi,na sasvim drugoj strani su zauvek dobili privilegije,da u kontinutetu svih ovih godina se nalze na vrhu establismenta srpskog drustva.Pre svega tu mislim na tadasnjeg ministra unutrasnjih poslova gospodina Dusana Mihajlovica,u isto vreme vlasnika kompanije Lutra.Istog onog Dusana Mihajlovica,koji je u periodu od 1993 godine do 1998 godine bio predsednik Nove Demokratije,stranke koja je bila u koaliciji sa Socijalistickom Partijom Srbije i Jugoslovenskom Levicm.Punih pet godina je Dusan Mihajlovic bio jedan od stozera vlasti,covek koji je doprineo izglasavanju niz Zakona u Narodnoj Skupstini Republike Srbije za vreme vladavine Slobodana Milosevica.Uzivao je u svim blagodetima Vlasti..Tog prvog aprilskog jutra, je nekadasnji lider Nove Demokratije,uz vidan umor raportirao kao pravi ministar inutrasnjih poslova,o svim detaljima koji su se prethodne noci desavale na Dedinju.A titulu heroja je poneo,najperspektivniji politicar u Srbiji,.Nakon ovih osam godina od spektakularne noci kada je Slobodan Milosevic odevzen u Bacvansku 14,mladi lav srpske politike,se preslio,u nekadasnji komsiluk,bivseg presednika Srbije i Jugoslavije, a u medjuvremenu je postao dramaturg istina bez i jednog dana radnog staza.osim kada je bio podpresdnik Vlade Republike Srbije,ali i to je bilo sasvim dovoljno da ostavi pecat vremenu u kome je suverenije vladao nego sam Slobodan Milosevic.Za uzvrat u noci kada odigrao rolu svog zivota,dobio je blanko privilegije do kraja zivota.Nazalost i to je Srbija danas